Joga, meditacija

Joga (Yoga)

Joga (Yoga) je složena disciplina, stara oko 5.000 godina. U nekim istraživanjima spominju se i periodi od pre 10.000 godina. Klasična joga je definisana pre nekih 2.000 godina. Definisao ju je i zabeležio u svom tekstu “Jogasutra” Riši Pantađali (The Yoga Sūtra of Patañjali – Wikipedia; Google book: Yoga Sutras of Pantajali). Ova disciplina obuhvata čitav niz fizičkih i meditativnih tehnika namenjenih samorealizaciji.

Joga je nauka o telu, umu, svesti i duši. Joga je nauka mudrosti i znanja koju su veliki jogiji drevnih vremena predali čovečanstvu. Mada je njeno geografsko poreklo u Indiji, ona je univerzalno i večno znanje.

Devojka pokazuje tehnike disanja (pranajama) na osunčanoj livadi u parku
Joga tehnike disanja (pranajama)

Reč “joga” dolazi iz sanskrita i znači povezati, sjediniti, tj. biti sjedinjen sa samim sobom i uspostaviti jedinstvo izmedju daha i pokreta, tela i duha, izmedju pojedinca i univerzuma.  Vežbe joge imaju celovit učinak jer uravnotežavaju telo, um, svest i dušu. Na taj način joga pomaže u savladavanju svakodnevnih zadataka, teškoća i briga, postizanju višeg stepena razumijevanja sebe, smisla života i drugih ljudi.

U svetu, najviše se praktikuje hata joga (Hatha yoga). Hata joga priprema telo, um i duh za meditaciju. Ona se sastoji iz fizičkih vežbi ili položaja (asana) i vežbi u pokretu koje su usklađene sa disanjem, zatim tehnike disanja (pranajama) koje se uglavnom izvode u sedećem položaju i duboke relaksacije (nidra).

Nekoliko razloga za bavljenje jogom

Oslobađa od stresa putem relaksacije i smanjenja nivoa kortizola – hormona stresa. Na to se nadovezuju pozitivni efekti koji se iskazuju smanjivanjem visokog krvnog pritiska i broja otkucaja srca. Poboljšavaju se digestivne funkcije i jača imunološki sistem. Smanjuju se simptomi anksioznosti, depresije, vrtoglavice, astme i nesanice.

Smanjuje bolove u leđima, vratu i kod drugih hroničnih oboljenja. Daje gipko telo, veću pokretljivost, usklađenost pokreta i smanjuje bolove u zglobovima. Popravlja i ispravlja nepravilno držanje tela, što oslobađa tenzije i neprijatnosti.

Bolje disanje. Lagano i duboko disanje pospešuje vitalnost i funkciju pluća i olakšava opuštanje.

Daje snagu. aktivira svaki mišić i na taj način jača celo telo. Reguliše telesnu težinu. Brže se sagoreva višak kalorija i redukuje nagomilani stres što pospešuje smanjenje telesne težine.

Lake vežbe joge mogu poboljšati kardiovaskularnu kondiciju. Vežbe koje se koriste utiču na smanjenje broja otkucaja srca i povećanje izdržljivosti. Jogičkim tehnikama disanja povećava se nivo kiseonika koji se unosi u telo. Na taj način podstiče cirkulaciju krvi.

Razvija osećaj sadašnjeg trenutka. Svesniji smo sebe i onoga šta se dešava u nama. Svesniji smo svoje okoline. Na taj način joga nas osposobljava da pravilno reagujemo na stresne situacije u životu. Omogućava nam bolju koordinaciju i brzinu reakcija. Takođe, pospešuje memoriju i koncentraciju.

Ministarstvo zdravlja RS

Od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije joga se uređuje Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (Sl. glasnik RS br. 25/2019)) i Pravilnikom o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka komplementarne medicine (“Sl. glasnik RS”, br. 1/2020)).

Podzakonskim aktom iz 2008. godine, pri Ministarstvu zdravlja Srbije, joga je, pored petnaest metoda alternativne medicine, priznata kao zvanična disciplina za unapredjenje zdravlja.

Namaste

Scroll to Top