Vrste joge

Joga koju većina ljudi danas poznaje zove se Hatha yoga (Hata joga) i sastoji se od položaja – asana i vežbi u pokretu koje su usklađene sa disanjem, kao i vežbi disanja – pranajama, koje se uglavnom izvode u sedećem položaju.

Joga razlikuje pet osnovnih energija koje upravljaju različitim aktivnostima tela. Praktikovanjem Hata joge postiže se njihovo usklađivanje, a to se pozitivno odražava i na psihičko stanje aspiranta. Kada neusklađenost energija u telu duže opstaje, čovek nema snage da usredsređeno i staloženo obavlja životne zadatke, oseća se “ razbijeno”, a energije u njegovom suptilnom telu takođe su neusklađene. Pre ili kasnije, ova neravnoteža se odražava i na fizičko telo. Svakako da razloge za nastanak energetskog disbalansa treba tražiti mnogo dublje, u samoj psihi pojedinca, njegovom karakteru, ali to je u domenu drugih vrsta joge.

Postoje primeri koji dokazuju suptilnu povezanost između stanja svesti i energija koje vladaju u nama i svakodnevnih životnih situacija. Vežbajući jogu mnogi su uspeli da reše neke životne probleme iako se nisu njima bavili na drugačiji način od do tada poznatih pokušaja da nešto promene. Jednostavnim vežbanjem doveli su energije u skladan odnos, oslobađajući se unutrašnjih frustracija i potisnutih impresija, uskraćujući “ hranu” koja je održavala u životu negativne unutrašnje programe. Praktikovanjem joge prikupljaju se razbijene energije u telu i vraća se sposobnost usredsređivanja, pažnja više nije raspršena, postiže se unutrašnji mir, jača sposobnost uvida, razlučivanja istine od neistine i prepoznavanja suštine pojavnosti stvari u životu.

Druga vrsta joge je Gjana Јоgа ili Đnana Joga – joga razlučivanja i uvida. Spoznavanjem sopstvene prirode putem razmišljanja i kontemplacije i razlučivanjem istine od neistine nastoji se da se dosegne sama suština i svrha postojanja. Poznati predstavnici ove vrste joge su veliki mislioci savremene Indije: Šri Ramana Maharši, Šri Nisargadatta Maharađ i Đidu Krišnamurti. Ovaj vid prakse zahteva duboko iskustvo života i iznad svega – čisto srce. Upuštati se u ovu vrstu kontemplacije bez prethodne pripreme može biti opasno po duhovni razvoj aspiranta. Sagledavanje, recimo, prolaznosti svega u životu, može odvesti pojedinca u osećanje besmisla, apatičnost i depresiju. On nema sposobnost sagledavanja svoje sebičnosti. Takva praksa, umesto da ga otvara prema svetu i ljudima, čini ga u stvari, sve više introvertnim. Spoznaja je fragmentarna i nije “ legla” na plodno tlo. Krajnji cilj Gjana joge jeste sagledavanje jedinstva sa svim ljudima i stvarima u životu, iz kojeg nastaje beskrajna ljubav – karuna.

Karma joga se prvi put pominje i opisuje u Bhagavad Giti. To je joga u akciji. Karma je svaka uslovljena akcija, dobra ili loša, koja ima motiv i traži neki rezultat. Karma joga podrazumeva nesebičan rad i aktivnost koji nisu motivisani nikakvom nagradom. Svako od nas traži određeno priznanje i naknadu za uloženi rad, ali to nije u duhu Karma joge. To ne znači da treba dozvoliti da drugi nezasluženo koriste našu energiju, jer to nije dobro za njihov a ni za naš duhovni razvoj, ali ako ” adekvatna” nagrada izostane, to treba mirno prihvatiti, u suprotnom, sve više ćemo se uplitati u slične situacije i doživljavati ” nepravdu”, ne shvatajući da je karma sa kojom se suočavamo sastavni deo našeg karaktera i da je možemo poništiti jedino prihvatanjem i razumevanjem razloga zbog kojih nam se neke stvari dešavaju u životu. Kako ne bismo bili zatečeni jer, kada smo povređeni, teško je zaustaviti inerciju osećanja i ozlojeđenosti, a još gore je potiskivati, najbolje je na vreme razvijati pomirljiv stav i budnost, dobrodušnost i spontanost u svakoj akciji, koliko je to moguće, sve dok nam to ne pređe u naviku. Tako ćemo se postepeno oslobađati negativnih programa koji privlače neprijatne situacije, namenjene da isprave naše pogrešno izgrađene stavove. Podsećanje na istinu da je sve ono što nam se dešava u životu najbolje za nas i našu dušu (ali često ne i za naš ego) i primenjivanje tog uvida u svakodnevnim životnim situacijama jeste stav Karma joge.

Bhakti joga je joga predanosti Bogu. Išvara pranidhana – prepuštanje božjoj volji – Neka bude božja volja. Ovo je najzahtevniji oblik joge, u kome nema mesta za rezervisanost bilo kakve prirode. Realizovani Bhakta (posvećenik Bhakti joge), vidi božansko u svemu, prepoznaje lepotu Boga svuda oko sebe. U njemu gori ljubav prema svima i svemu, obuzet je blaženstvom. To stanje svesti zove se Madhura – božanska slatkoća.
Bhakte nastoje da delaju, osećaju i razmišljaju održavajući sve vreme svesnost o Bogu. Znaju i osećaju da su samo zahvaljujući Bogu u stanju da osećaju, misle i rade. Ovo konstantno podsećanje umanjuje stisak ega i ograničenja koja iz toga nastaju. Bhakta prihvata sve što mu se dešava u životu kao božju milost i mogućnost da pročisti dušu i tako se približi Bogu. Ljudi jakih emocija jesu potencijalne bhakte. Emocije hrane i podstiču svaku misao i akciju. Kada su razbijene – one su slabe, ali kada su usmerene – postaju izuzetno moćne. Kada se usmeravaju ka božanskom principu – emocije prerastaju u devociju.

Radža joga, u prevodu kraljevska joga, jeste duhovni put koji vodi do realizacije, kroz disciplinu, samouzdržavanje i beskompromisnu kontrolu uma. Priroda uma (misli se na svesni, podsvesni i nesvesni deo) smatra se preprekom u vidu kružnih formacija (vrittija) poput koncentričnih talasa koji se formiraju kada bacimo kamen u vodu, koja sprečava Svest (Puruša) da se u svoj svojoj blistavosti i čistoći nesmetano manifestuje kroz instrument um-telo (Prakriti). Svakodnevnim vežbanjem (koncentracija, meditacija i samoposmatranje) i razvijanjem unutrašnjeg stava nevezivanja (vairagya) može se postići oslobođenje od patnje (moksha).

Pomenuli smo najznačajnije vrste joge. Hatha joga, koja se bavi telom i usklađivanjem energija, neophodna je osnova za dalji duhovni razvoj, ako čovek želi da se svesno kreće tim putem. Gjana joga odgovara intelektualnom tipu ličnosti, Bhakti joga emotivnom, Karma joga je najprikladnija za dinamične i preduzimljive osobe koje ne drži mesto i nemaju strpljenja da meditiraju, Radža joga odgovara mističnom i jasno determinisanom tipu ličnosti koji se odlikuje snažnom voljom. Svi u sebi nosimo od svega po malo. Ipak, neka od pomenutih karakteristika dominira, pa u skladu sa tim možemo sebi odrediti najprikladniji put.

Litertura:

Vrste joge. Beograd: Vidya Yoga, škola joge Dragana Lončara