Značaj tišine

Tišina ne znači samo zaćutati. Ono što se naziva tišinom to se ne može smo izvesti, to se može i postati.

U našim zauzetim, užurbanim životima, dani i godine prolaze, a mi ne obraćamo pažnju na to koliko je zagađen naš mozak, zbog svega što se stalno događa oko nas. Tu je i zagađenje zvuka koji prekomerno stimuliše naš mozak, uzrokuje stres, neraspoloženje, depresiju i anksioznost.

Većina ljudi ne može da drži svoje telo i um mirnim, već su stalno u nekom pokretu, izloženi buci na razne načine, pokušavajući konstantno zabaviti svoj mozak, gledajući tv, listanje novina, skrolovanjem mobilnog telefona po društvenim mrežama, izlacima gde smo izloženi glasnoj muzici, jelom, pićem…

Čulo sluha veoma je važno za čoveka – ono je jedan od načina kako doživljavamo svet oko sebe. Kada razgovaramo, slušamo muziku ili zvuke prirode, osećamo se dobro. Ali, nisu svi zvuci prijatni. Buka nas ometa u obavljanju aktivnosti, remete nam san, koncentraciju i emocije.

Čovek je bolestan i nesrećan samo zato što ne može da bude miran, da sedi u tišini i opušta se.

Mnogobrojna istraživanja su više puta dokazala da buka ima snažan fizički efekat na mozak, izazivajući povećanje nivoa kortizola – hormona stresa. Zvuk putuje do našeg mozga kao električni signal.

Ti zvučni talasi izazivaju reakcije u našem telu i aktiviraju amigdalu, deo mozga koji je povezan sa pamćenjem i emocijama. Kada smo izloženi buci amigdala, oblast mozga koja doprinosi emocionalnoj obradi, šalje signal o nevolji hipotalamusu. Hipotalamus odmah signalizira nadbubrežnim žlezdama da ispumpaju adrenalin u krvotok — evoluciona mera za brzo reagovanje u situacijama opasnim po život i time stimuliše proizvodnju kortizola. Kortizol dovodi do fizioloških promena, uključujući nagli broj otkucaja srca i povećanja krvnog pritisaka. Naše telo reaguje tako brzo da često ne možemo da primetimo da su se ove promene desile.

Zanimljivo je da sama reč “buka” potiče od latinske reči “nausia” ili “noxia”, što znači povreda, šteta, oštećenje.

Stoga, život u konstantno bučnom okruženju dovodi do toga da smo konstantno izloženi ekstremno visokim nivoima ovih štetnih hormona.

Ljudska bića su veoma osetljiva na zvuk. Setite se i sami koliko puta ste se probudili iz najdubljeg sna kada čujemo da pada neki predmet, čujemo čudne šumove, kiša koja počne da pada ili grmi…

Studija koja je sprovedene na Univerzitetu u Paviji (Italija) pokazuje da samo dva minuta potpune tišine pomažu više od opuštajuće muzike. Pokazalo se da se krvni pritisak smanjuje, a osobe se nakon ovog perioda tišine osećaju pažljivije i smirenije.

Tišinom ne uskraćujemo sebi život, niti uskraćujemo mogućnost izražavanja.

Postati tišina, znači postati miran, postati smiren.

Kada bismo u toku dana izdvojili bar 15 minuta da uživamo u tišini shvatili bi koliki ona ima značaj, neke od nji su:

• snižava krvni pritisak
• podstiče stvaranje novih moždanih ćelija,
• razvija empatiju,
• smanjuje stres,
• pospešuje fokus,
• smanjuje kortizol,
• pamćenje,
• poboljšava koncentraciju i pamćenje
• jasnije razmišljamo,
• bolje se povezujemo sa okolinom i sami sa sobom.

Namaste 🙏